Prva pripremna radionica koja se održava u utorak 7. septembra od 18h, će biti otvorena za sve zainteresovane kandidate. Na prvoj radionici biće reči i o PMI YU Chapter učlanjenju, procesu sertifikacije i USAID programu koji pomaže edukaciju i sertifikaciju iz oblasti projektnog upravljanja.

Počev od 14. septembra biće organizovana predavanja po oblastima znanja uzastopno 9 nedelja, svakog utorka 18-20h. Ja planiram da u novembru položim PMP ispit tako da ćete utiske sa radionica i proces pripreme moći da pratite na ovom blogu.  Pratite nas

A svima koji se još nisu sertifikovali informacija da je sledeći PBT planiran krajem oktobra odnosno početkom novembra ove godine.

Više informacija o tome šta je PMI i zašto baš oni, koliko košta ovo polganje i koji su koraci za polaganje ovog ispita pročitajte na našem blogu.  Pripremamo i nove obuke vezane za upravljanje projektima tako da nas pratite i dalje.

Faze neuspešnog projekta

Većina neuspešnih projekata prolazi kroz ove faze.

Obično se desi da neko (često direktor) dođe sa idejom za projekat. Zbog uticaja ili ideje koja izgleda odlično svi je prihvate. Javi se velika količina divljeg entuzijazma jer svi dobiju osećaj da rade nešto novo i veoma bitno.

A onda se u jednom trenutku shvati da nije definisano kuda projekat ide i ko šta tu treba da uradi i tada dolazi do gubitka volje. Standardne rečenice u ovoj fazi su „Ja to tako nisam zamišljao“, „Ovde se ne zna ko šta radi“…

Približava se zacrtani rok, a projekat nije ni blizu završetka. Nekome će da leti glava. Nastaje potpuna konfuzija, kako uraditi, kako ugasiti požar, kako uraditi bilo šta, samo da mi ne budemo žrtve sledeće faze, a to je nalaženje onoga ko je kriv za sve. Obično se takav neko nađe i kazni. A onda je potrebno i da pohvalimo nekog, bio to direktor, konsultant, predsednik države… ali je to po pravilu neko ko od početka nije bio uključen u projekat.

Zvuči poznato? Dakle, faze na koje se može podeliti neuspešan projekta su:

1. Nekritičko prihvatanje
2. Divlji (neopravdan) entuzijazam
3. Gubitak volje (Rastuća briga)
4. Panika
5. Traženje krivaca
6. Kažnjavanje nevinih
7. Promovisanje neuključenih

Faze uspešnog projekta

Da projekat ne bi izgledao ovako PMI preporučuje da svaki projekat prođe kroz faze:

1. Započinjanje – Initiating
2. Planiranje –Planning
3. Obavljanje – Executing
4. Praćenje i Kontrola – Monitoring and Controling
5. Zatvaranje – Closing

Grafički gledano celokupni projekat prema PMI-u izgleda ovako. Ono što je u okviru granica projekta je ono što je u našim rukama (nas kao nekoga ko vodi projekat).

Neko je uvideo potrebu i došao do ideje. Onda je to počeo da definiše. Granice početka projekta iz ugla manadžera projekta se mogu pomerati jer se mi možemo uključiti u različitim fazama započinjanja projekta.

Ipak, ono što je sigurno mi formiramo tim i krećemo da radimo sa njim. Mi pravimo prvobitni plan. Kad posao krene, neke situacije će se menjati i prilagođavati, pa će se planiranje i izvršavanje međusobno pratiti, sve do postizanja krajnjeg cilja. To je takozvani proces praćenja i kontrole.

Na kraju rezultati treba da budu tačno ono što je pokretač projekta ili sponzor zamislio. Ništa drugačije ukoliko od njega nismo dobili napisano.

Takođe, na kraju projekta sređujemo i našu projektnu dokumentaciju zahvaljujući kojoj će nam neki budući posao biti lakši i bolji.

Svaku od ovih faza obradićemo na ovom blogu. U sledećem postu čitajte o tome kako započinjemo projekat.

Da bi vam bilo dozvoljeno da se pojavite na ispitu, morate prethodno da zadovoljite dosta oštre uslove.

Cela procedura i preduslovi su opisani ovde, ali ukratko:

Ako imate univerzitetsku diplomu (bachelor ili viši nivo) potrebno je da imate 3 godine iskustva sa 4.500 sati rada na upravljanju projektima (ne mora u kontinuitetu). Potrebno je da ste tokom te tri godine učestvovali u radu u svih pet „grupa procesa“. Te grupe procesa su: inicijacija, planiranje, izvršenje, praćenje i kontrolisanje i zatvaranje projekta.

Pored toga, treba da ste imali najmanje 35 sati formalne obuke u upravljanju projektima, ali se ne traži polaganje nikakvih ispita.

Ako nemate univerzitetsku diplomu, svi uslovi su isti, osim što se traži 5 godina iskustva sa 7.500 sati rada.

Kako ubeđujete PMI da zadovoljavate gornje uslove?

Na sajtu PMI-ja postoje formulari za prijavljivanje. Ako se u međuvremeni niste registrovali na sajtu, biće vam traženo da se (besplatno) registrujete i onda ćete moći da pristupiti formularima.

Popunjavanje formulara može da bude naporno.

Prvo se popunjavaju podaci o vama (adresa, E-mail, telefon)

Zatim se popunjavaju podaci o vašoj stručnoj spremi. To nije komplikovano i ne traje dugo. Jednostavno, „isklikćete“ školsku spremu, godinu završetka, naziv i adresu škole i oblast školovanja.

Kada to popunite, krećete na teži deo posla: od vas se očekuje da o svakom projektu koji prijavljuje popuni veoma detaljan upitnik.

Traže se osnovni podaci o samom projektu, detalji organizacije za koju ste upravljali projektom (ili učestvovali u upravljanju), kontakti osobe koja je bila upućena u vaš rad, po mogućstvu  vašeg pretpostavljenog.

Kada unesete ovakve podatke, kreće „pravi posao“ oko unošenja podataka. Potrebno je za svaku „process group“ da unesete broj sati (i to po tipovima radnih zadataka) koji ste proveli na poslu. Recimo za „Initiating Process“ je potrebno uneti broj sati za pet različitih tipove radnih zadataka. Za „Planning Process“ taj broj ima šest različitih tipova, za „Executing Process“ osam, za „Monitoring and Controlling“ četiri i za „Closing Process“ sedam. Ukupno, treba uneti broj radnih sati za 30 tipova radnih zadataka, za svaki projekat koji prijavljujete kao svoju referencu. Na kraju procesa unošenja opisujete vaš projekat u ne više od 500 karaktera.

Imajte u vidu da se računa samo ono vreme na projektima od koga nije proteklo više od 8 godina. Takođe, zahteva se da obavezno imate iskustva i u poslednje 3 godine.

Ako ste radili na dugim projektima, trebaće vam samo nekoliko projekata da bi ste ispunili kvotu. A ako ste radili na mnogo malih projekata, …

Na kraju, morate da unesete obuke i institucije u kojima ste stekli vaših minimalnih 35 sati obuke. Ako vam je trebalo više obuka da stignete do navedenih 35 sati, onda se za svaku od njih unosi ime obuke, naziv institucije, datum početka, datum završetka i broj sati obuke koje su direktno vezane za upravljanje projektima.

Softver beleži sve što ste uneli i vi kasnije možete da se vratiti i ispraviti ili dopunite vaše podatke. Takođe, sofver vas upozorava ako nemate dovoljno godina, sati, itd.

Od nekih svojih kolega sam čuo da je standardno potrebno 8 radnih sati da biste popunili sve formulare. To je verovatno istina, ako morate da unosite podatke sa većeg broja projekata.

Kada ste sve uneli i/ili ispravili, imate dovoljno sati i godina i hoćete da se zvanično prijavite, softver vas više puta pita „Da li ste sigurni?“. Ako dovoljno puta kažete „Yes“, softver će prihvatiti vašu prijavu i smestiti je uz vaš korisnički nalog.

Ovde treba imati u vidu da je tako „smeštena“ prijava „zakucana“ do daljeg. To znači, ako budete trebali da dokazujete nešto što ste napisali i otkrijete da je nešto teško dokazati, nećete moći da se vratite i ispravite prijavu. Ili će te dokazivati nešto što je teško dokazivo ili ćete morati da se ponovo prijavljujete. Kako izgleda ponovno prijavljivanje ne znam, ali mi padaju na pamet dve mogućnosti: čekate godinu dana dok vam stara prijava ne istekne ili se ponovo učlanite u PMI

Sledeći korak je plaćanje. U zavisnosti da li ste član PMI-ja ili niste, da li polažete „kompjuterski“ ili na papiru, biće vam ponuđeno da platite karticama, Paypalom itd. Kada platite, PMI smatra da se se zvanično prijavili.

Ali …

PMI zadržava pravo da traži od vas da dokažete podatke koje ste naveli u formularima. U jednom broju slučajeva (i ja sam bio u tom broju) od vas se očekuje da pošaljete papire koje dokazuju sve što ste napisali!

Kako u praksi izgleda „dokazivanje“, moći ćete da pročitate u sledećem postu

Firma YU Build je tokom 2009. godine potpisala ugovor sa USAID programom za razvoj konkurentnosti o isporučivanju obuka koje razvijaju veštine upravljanja projektima u oblasti informacionih tehnologija. Kroz obuke o upravljanju projektima naše firme od 2002. godine prošlo je oko 600 polaznika, a konkretnu Upravljanje IT projektima obuku je pohađalo 11 polaznika.

Kolega Rade Kuzmanović je uz podršku iskusnog tima project managera razvio ovu obuku, posebno je prilagodivši onima koji nameravaju da polažu ispite za PMI sertifikate.

Kao i većina ljudi koji se bave IT-jem, učestvovao sam u raznim projektima, neke i vodio, ali bez formalnog ili nekog posebnog neformalnog obrazovanja u toj oblasti. Naime, domaće visoko školstvo vrlo okleva da buduće inženjere uputi u veštine koje na prvi pogled odstupaju od klasičnih inženjerskih metoda, i oslanjaju se na neke društvene nauke.

Iako je ova obuka već jednom organizovana, zbog tekućih obaveza (i uverenja da su obuke svaki naredni put kvalitetnije, a tim uigraniji) je nisam prošao, te planiram da joj prisustvujem u decembarskom terminu.

Formalna najava obuke se nalazi na sajtu YU Build-a, a koristan UGC možete naći u komentarima na sajtu ITDogadjaji.com. Što se tiče nekih insajd informacija o samoj obuci, i Jelena i Rade su profesionalni treneri čije obuke obiluju interaktivnim radom, a praktične vežbe su redovne u svakoj sesiji. To u praksi znači da na obuci neće biti dosadno, i da će teorije biti u meri koja je potrebna za PMI sertifikaciju – barem sudeći po materijalima koje sam video.

I za kraj, ono što zaposlenima u malim preduzećima može biti interesantno – USAID donatorski program znači da pojedinci koje ispune uslove za učestvovanje u programu dobijaju donaciju  u vidu pokrivanja 50% iznosa kotizacije (250 evra).

Osnovni troškovi zavise od toga da li ste član PMI-ja i kako polažete ispit.

Za članove, polaganje „kompjuterskog“ testa košta 405$ a „papirnog“ testa 250$. Kako u Srbiji još nema „kompjuterskog“ testiranja za PMP, najverovatnije će te platiti 250$ za polaganje u Srbiji.

Za nečlanove, cene su veće: „kompjuterski“ test je 555$, a „papirni“ 400$.

Godišnja PMI članarina je 119$ a članstvo u Yugoslav PMI Chapter je još 10$

Ukratko, ako se učlanite u PMI i u YU Chapter i prihvatite da „papirno“ polažete, prvo polaganje za PMP-ja će vas koštati ukupno 379$. Svako naredno polaganje tokom te godine košta još 150$

Poneko izabere da ide u Zagreb ili Budimpeštu i tamo polaže „kompjuterski“. Time se dobija 15-tak minuta više, koliko je potrebno popuniti „papirni“ test i rezultati se znaju odmah. Gubi se prednost „domaćeg terena“ i vreme potrebno za put u inostranstvo.

U Srbiji, „papirno“ polaganje je bilo prvi put organizovano prošle godine. Sledeće je bilo 3. oktobra 2009., a naredno je u januaru 2010. godine.

Moj lični izbor je da se učlanim u PMI i YU Chapter, da koristim prednosti „domaćeg terena“ i da prihvatim da efektivno polažem samo 3 sata i 45 minuta.

Koga zanima, termine za „kompjutersko“ polaganje u inostranstvu, možete naći na sajtu Prometric-a. Imajte u vidu da će vas Prometric sajt pustiti da prijavite ispit tek kada PMI potvrdi da ste „eligible“ za to.

Kako „ubediti“ PMI da ste dovoljno iskusni u upravljanju projektima da bi mogli da polažete za PMP, čitajte u sledećem postu.

U ovom postu možete videti zašto sam baš izabrao PMI i njegov PMP sertifikat

Project Management Institute je najveće svetsko udruženje project manager-a.

PMI o sebi kaže: „With more than half a million members and credential holders in over 170 countries, PMI is the leading membership association for the project management profession“, odnosno: „Sa više od pola miliona članova u više od 170 država, PMI je vodeće udruženje pojedinaca project management profesije“

Ovo nije jedino svetsko udruženje project managera. Sledeće najpoznatije je International Project Management Association

IPMA kaže o sebi: „IPMA is a world leading non-profit making project management organisation. IPMA represents  50 project management associations from all continents  on international level„, odnosno: „IPMA je vodeća svetska neprofitna organizacija za project management. IPMA predstavlja 50 project management asocijacija sa svih kontinenata na međunarodnom nivou“

Kao što vidite, PMI je udruženje pojedinaca a IPMA organizacija. IPMA smatra za potrebno da naglasi da je neprofitna organizacija, a PMI to ne smatra. PMI ima sedište u Pensilvaniji, USA a IPMA u Nijkerku, Holandija.

Oba „Instituta“ imaju svoje ogranke u Srbiji i oba imaju „jugoslovensko“ u svom imenu.

• PMI ogranak u Srbiji se zove „PMI Yugoslavian Chapter“ i uglavnom ga vode ljudi koji rade u privatnom biznisu.
• IPMA ogranak u Srbiji se zove“YUPMA – Udruženje za upravljanje projektima Srbije“ i uglavnom ga vode profesori sa FON-a.

Obe asocijacije imaju svoje sisteme sertifikacije project managera.

• PMI ima pet vrsta sertifikata za project managere. Najpoznatiji od svih je PMP – „Project Management Professional“. On i postoji mnogo duže od ostalih PMI sertifikata. Sledeći je CAPM, što je neka vrsta „pripravnika za PMP“. Preostala tri su PgMP, što je „Program Management Professional“, PMI-SP, „specijalista za upravljanje vremenom“ i PMI-RMP, „specijalista za upravljanje rizikom“.
• IPMA ima četiri nivoa sertifikacije. Oni su su obeleženi sa A (Certified Project Director), B (Certified Senior Project Director), C (Certified Project Manager) i D (Certified Project Managment Associate).

Koja je od ove dve asocijacije bolja?

Odgovor je: „Zavisi šta vam treba.“

Ako upravljate ili želite da upravljate stvarnim projektima, sa stvarnim parama i za stvarne pare, onda će vam PMI verovatno biti interesantniji.

Ako želite da projekte postmatrate sa akademskog nivoa, da se bavite naukom o upravljanju projektima, da objavljujte članke u časopisima sa „impact factor„-om i da idete na međunarodne naučne konferencije, onda je IPMA pravi izbor.

Ja sam poslovan čovek, koji živi od upravljanja projektima. Zato je za mene PMI bio logičan izbor.

Ponekad mi iznerviraju članci u njihovom časopisima, gde preplanuli direktori i project manageri, sa „osmehom od 32 bela zuba“ pričaju kako su radili na „fantastično uspešnom projektu“ koji se odvijao pod „neverovatno teškim uslovima“. Ali, veoma mi prija njihov generalni „Yes, we can!“ stav, njihova praktičnost i njihova pragmatičnost.

Naravno, između njihovih pet sertifikata, izabrao sam PMP. Najpoznatiji, najstariji, najopštiji i sa dobrom ponudom knjiga i softvera za spremanje ispita.

Ovakvo pisanje mi pomaže da se „nekom ispričam“ šta sam danas video i naučio, tako da mi se čini da ćete tokom narednih nedelja imati još prilike da čitate moja razmišljanja na temu pripreme i polaganja PMP-ja

U modernom poslovanju većina stvari koje radimo su neki projekti, iako ih mi možda tako ne zovemo. Zapravo, ukoliko ne radite na beskrajnoj traci u fabrici, ili za kasom u marketu, verovatno je da radite bar na nekim projektima.

Projekat

Projekat je, prema Institutu za upravljanje projektima (Project Management Institute – PMI ), privremeni poduhvat za stvaranje jedinstvenog proizvoda, cilja ili rezultata.

Za projekte koje sam ja radio za klijente, bilo bitno je da uradimo ono što klijent želi, u nekom ograničenom roku, i sa ograničenim sredstvima.

Karakteristike svakog projekta

• Problem (Jedinstven)
• Ljudi (Ne radimo sami)
• Ograničeno vreme (imamo neki rok)
• Ograničeni resursi (novac, ljudi…)

U tom nekom smislu i piramide su bile rađene kao projekat, a i neke svakodnevne stvari, poput pravljenja razmeštaja u kancelariji je zapravo projekat.

Upravljanje projektima

Ulozi u projekte su porasli, ušli su veći novci, treba da budemo bolji i brži od konkurencije, pa je i klijentima postalo važno da se njihovi projekti uspešno završavaju, i da oni od rezultata mogu kasnije da izvuku što više. Može biti vrlo nezgodno ako dozvolimo sebi da proklizamo na projektu vrednom par stotina hiljada evra…

Upravljanje projektima je zapravo naša veština da primenimo sve što nam je na raspolaganju kako bismo uspešno sproveli od početka do kraja ono što klijent zahteva od nas. Neke veštine i znanja će se razlikovati od projekta do projekta, ali su neke prilično primenjive na svakakav projekat.

Knjiga Project Management Body of Knowledge, ili PMBOK predstavlja združena znanja i veština koje su stekli iskusni projektni menadžeri PMI-a, i koje ova institucija preporučuje za uspešan rad.

Projektni pristup

Ukoliko verujemo da ćemo nešto bolje (brže, lakše, jeftinije…) uraditi kao projekat, i ako verujemo da to zapravo funkcioniše, onda nema boljeg načina od projektnog pristupa da ostvarimo cilj u datom roku uz ograničena sredstva.

Tada možemo da definišemo, pa i stavimo na papir tehnologiju kojom ćemo da radimo i da napravimo konkretne planove. Dobijamo mogućnost da u svakom trenutku vidimo dokle smo odmakli s poslom, a time i objektivnu sliku o uspesima i neuspesima na projektu. A pošto će i klijenti hteti da znaju šta se dešava s njihovim projektom, moći ćemo da im damo odgovarajuću informaciju.

Ima projekata gde je suština rada u vremenu, odnosno u roku, zatim projekata gde je suština u ljudima, i projekata gde je suština u resursima, ili u jednom resursu.

Za najveći deo IT projekata ključni resurs su ljudi i znanje koje oni poseduju. Ozbiljna je veština sagledati koliko će nam vremena i pojedinaca realno trebati i kako se posao može merljivo podeliti. Često je izazov da održimo fokus na projektu, jer IT-evci često rade na više projekata, i imaju tendenciju da više vremena ulože u projekte koji im se sviđaju.

IT je i vrlo živahno okruženje, ali u kome stručnjaka nema u izobilju, tako da kroz projekte treba raditi dosta balansiranja da se ljudi koji na njima rade pronađu u tome što rade i dobro osećaju, kako bismo na njih mogli da računamo i u budućnosti.

Klasični izgovori za izbegavanje projektnog pristupa

Naši projekti su krize, nemamo kad da planiramo – Obično ljudi kažu da su projekti rešavanja krizne situacije. A ko ne voli dobar nalet adrenalina, i da se oseti herojem, pa da ga neko potapše po leđima kako je lepo spasao svet. Međutim ova logika je nelogična. Kada imamo malo vremena, nema mesta za proklizavanje. Zato nam treba dobar plan, i manje će vremena i energije otići na malo razmišljanja unapred nego na spašavanje broda koji tone.

Upravljanje projektima je samo za velike projekte – Koliki god da je projekat, osnovne informacije koje nam trebaju su iste. Treba da znamo ko je uključen, koji je cilj projekta, ko radi, šta radi, dokle je stigao i kada je projekat gotov… Kod većih projekata sve duže traje, pa i planiranje, ali to ne znači da je ovo ekskluzivno za njih.

Ovi projekti zahtevaju kreativnost. Upravljanje projektima će ih ograničiti – Neki projekti su predvidljiviji od drugih, ali i ovi nepredvidivi treba da daju neke rezultate i zadovolje neka očekivanja. Stil planiranja i upravljanja projektima će se možda razlikovati, ali bi trebalo da postoji.

Treba da radimo, a ne da sastančimo i planiramo – Poslednje je komentar koji je karakterističan za ljude koji su navikli da u timu budu aktivisti i da odrade veći deo posla, pa obično budu unapređeni u projektne menadžere. Ako krenemo da radimo bez da prethodno definišemo šta radimo, rezultati mogu biti u najmanju ruku… zanimljivi. Uostalom, sastanci i planovi nam pomažu da manje radimo.

Nadam se da nikog nisam ovim poplašio. Nije mi to bila namera, već da skrenem pažnju na jedan nesvakidašnji način da olakšamo uspešno obavljen posao.

Ako ne znate šta je to, to je skraćenica od „Project Management Professional„-  titula koju, kada je zaslužite, dodeljuje najveće svetsko udruženje project managera – Poject Management Institute (PMI).

Zašto mi je to bilo interesantno (tek) sada?

Ukratko, PMI i njegove titule su popularne u svetu IT project manager-a, jer daju znanja koje omogućavaju ljudima iz IT struke da uspešno rade za firme koje žive od prodaje IT usluga i proizvoda.

Učestvujem u IT projektima od 1978 i upravljam njima od 1985.

Takođe, upravljam građevinskim projektima od 1989. godine. Predavao sam upravljanje projektima na Građevinskom fakultetu u Beogradu od 1992 do 2005, doktorirao sam na upravljanju projektima 1992, i član sam PMI-ja od 2003. Za sve to vreme nisam imao ozbiljnih primedbi na moje upravljanje projektima i niko me nije pitao za titulu.

Ali…

Pre par meseci, jedan moj potencijalni klijent, tehnički direktor jedne od većih srpskih firmi, koji je završio ozbiljne škole u USA, pozvao me je da pričamo o obuci njegovih ljudi.  Kada smo počeli da pričamo, jedno od prvih pitanja je bilo: „Koliko imate PMP-ova?“

Rekao sam „Još uvek nijednog“. I u sebi zaključio da neko mora da polaže za PMP-ja, najverovatnije šef, tj. ja

U narednim postovima pokušaću da prepričam moja iskustva kako postati PMP i dokazati šefovima i klijentima da zaista znate da upravljate projektima.

O čemu ćemo pisati?

Šta kada programer posle godina kodiranja dobije zadatak da vodi tim u realizaciji projekta?

Gde naći znanje vezano za menadžerske veštine prilagođene IT-jevcima? I šta ako ova osoba nije programer, čak nije ni iz IT struke?

Kako upravljati projektom i omogućiti da on bude završen na vreme i uz dogovoren budžet? Kako voditi tim koji čine specifični mladi ljudi koji su navikli da rade sami? Koji softver nam može pomoći u tome? Kako da se sertifikujem za to zanimanje?

Na ova pitanja pokušaćemo da odgovorimo u postovima na ovom blogu i nadamo se da ćemo vam pružiti korisne informacije koje ćete iskoristiti u svakodnevnom radu.

Kome je blog namenjen?

Blog je namenjen pre svega project managerima u IT struci, ili kako god se oni zvali – IT menadžerima, šefovima, rukovodiocima različitih IT sektora (dakle svima koji vode tim ljudi sa kojim  treba da realizuju IT projekat).  Verujemo da tekstovi na ovom blogu mogu koristiti i svima koji na bilo koji način učestvuju u nekom IT (ili  drugom) projektu.

Kako ćemo pisati?

Trudićemo se da ne izbacujemo suvoparne i dosadne tekstove, već da iskustva iz prakse prenosimo na jasan i donekle neformalan način. Pratimo svetska dešavanja i aktuelnosti u ovoj oblasti, pa ćemo se truditi da sve zanimljive informacije podelimo sa vama.

Ko će pisati?

Na ovom blogu pisaće zaposleni i prijatelji konsultantske kuće YU Build.

Tu je pre svega Zoran Đorđević, osnivač i direktor  firme YU Build. Programirao od 1978. Doktorirao na Građevinskom fakultetu u Beogradu sa temom računarskih komunikacija na građevinskim projektima. Petnaestak godina bio profesor na Građevinskom fakultetu na predmetu Upravljanje projektima. Od 2001. vodi firmu YU Build sa kojom je realizovao veliki broj građevinskih i IT projekata i održao mnogo obuka koje pokrivaju ovu i slične teme. Član PMI-ja

Rade Kuzmanović, trener u YU Build-u. Radio kao IT konsultant i Project menadžer u firmi YU Build. Za potrebe YU Build-a pripremio i vodio trening Upravljanje IT projektima prema PMI standardnima, u saradnji sa USAID-ovim projektom za razvoj konkurentnosti.

Jelena Rakić, marketing menadžer i trener u konsultantskoj kući YU Build. Diplomirala i magistrirala na  Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Realizovala veliki broj projekata koji su vezani za Internet marketing.  Drži treninge za YU Build koji su pre svega vezani za menadžment, trenerske veštine i upravljanje IT projektima. Član ekipe sajta ITDogadjaji.com.

Vladimir Trkulja, IT konsultant u YU Build-u. Apsolvent na ETF-u.  U firmi od njenog osnivanja, radio na svim projektima koji su vezani za primenu informacionih tehnologija. Poseduje više Microsoft sertifikata vezanih za Enterprise project management. Nekoliko poslednjih godina vodi  IT sektor firme i radi konsalting za spoljašnje IT projekte. Jedan od osnivača sajta ITDogadjaji.com.

Na blogu će pisati i ostali zaposleni u YU Build-u, spoljni saradnici i prijatelji firme.

Šta hoćemo da postignemo?

Želja nam je da kroz ovaj blog sumiramo svoja znanja, naučimo nešto novo, promovišemo upravljanje projektima u IT branši i na srpskom jeziku ponudimo znanja koja mogu biti korisna u svakodnevnom radu.