Prva pripremna radionica koja se održava u utorak 7. septembra od 18h, će biti otvorena za sve zainteresovane kandidate. Na prvoj radionici biće reči i o PMI YU Chapter učlanjenju, procesu sertifikacije i USAID programu koji pomaže edukaciju i sertifikaciju iz oblasti projektnog upravljanja.

Počev od 14. septembra biće organizovana predavanja po oblastima znanja uzastopno 9 nedelja, svakog utorka 18-20h. Ja planiram da u novembru položim PMP ispit tako da ćete utiske sa radionica i proces pripreme moći da pratite na ovom blogu.  Pratite nas

Da bi vam bilo dozvoljeno da se pojavite na ispitu, morate prethodno da zadovoljite dosta oštre uslove.

Cela procedura i preduslovi su opisani ovde, ali ukratko:

Ako imate univerzitetsku diplomu (bachelor ili viši nivo) potrebno je da imate 3 godine iskustva sa 4.500 sati rada na upravljanju projektima (ne mora u kontinuitetu). Potrebno je da ste tokom te tri godine učestvovali u radu u svih pet „grupa procesa“. Te grupe procesa su: inicijacija, planiranje, izvršenje, praćenje i kontrolisanje i zatvaranje projekta.

Pored toga, treba da ste imali najmanje 35 sati formalne obuke u upravljanju projektima, ali se ne traži polaganje nikakvih ispita.

Ako nemate univerzitetsku diplomu, svi uslovi su isti, osim što se traži 5 godina iskustva sa 7.500 sati rada.

Kako ubeđujete PMI da zadovoljavate gornje uslove?

Na sajtu PMI-ja postoje formulari za prijavljivanje. Ako se u međuvremeni niste registrovali na sajtu, biće vam traženo da se (besplatno) registrujete i onda ćete moći da pristupiti formularima.

Popunjavanje formulara može da bude naporno.

Prvo se popunjavaju podaci o vama (adresa, E-mail, telefon)

Zatim se popunjavaju podaci o vašoj stručnoj spremi. To nije komplikovano i ne traje dugo. Jednostavno, „isklikćete“ školsku spremu, godinu završetka, naziv i adresu škole i oblast školovanja.

Kada to popunite, krećete na teži deo posla: od vas se očekuje da o svakom projektu koji prijavljuje popuni veoma detaljan upitnik.

Traže se osnovni podaci o samom projektu, detalji organizacije za koju ste upravljali projektom (ili učestvovali u upravljanju), kontakti osobe koja je bila upućena u vaš rad, po mogućstvu  vašeg pretpostavljenog.

Kada unesete ovakve podatke, kreće „pravi posao“ oko unošenja podataka. Potrebno je za svaku „process group“ da unesete broj sati (i to po tipovima radnih zadataka) koji ste proveli na poslu. Recimo za „Initiating Process“ je potrebno uneti broj sati za pet različitih tipove radnih zadataka. Za „Planning Process“ taj broj ima šest različitih tipova, za „Executing Process“ osam, za „Monitoring and Controlling“ četiri i za „Closing Process“ sedam. Ukupno, treba uneti broj radnih sati za 30 tipova radnih zadataka, za svaki projekat koji prijavljujete kao svoju referencu. Na kraju procesa unošenja opisujete vaš projekat u ne više od 500 karaktera.

Imajte u vidu da se računa samo ono vreme na projektima od koga nije proteklo više od 8 godina. Takođe, zahteva se da obavezno imate iskustva i u poslednje 3 godine.

Ako ste radili na dugim projektima, trebaće vam samo nekoliko projekata da bi ste ispunili kvotu. A ako ste radili na mnogo malih projekata, …

Na kraju, morate da unesete obuke i institucije u kojima ste stekli vaših minimalnih 35 sati obuke. Ako vam je trebalo više obuka da stignete do navedenih 35 sati, onda se za svaku od njih unosi ime obuke, naziv institucije, datum početka, datum završetka i broj sati obuke koje su direktno vezane za upravljanje projektima.

Softver beleži sve što ste uneli i vi kasnije možete da se vratiti i ispraviti ili dopunite vaše podatke. Takođe, sofver vas upozorava ako nemate dovoljno godina, sati, itd.

Od nekih svojih kolega sam čuo da je standardno potrebno 8 radnih sati da biste popunili sve formulare. To je verovatno istina, ako morate da unosite podatke sa većeg broja projekata.

Kada ste sve uneli i/ili ispravili, imate dovoljno sati i godina i hoćete da se zvanično prijavite, softver vas više puta pita „Da li ste sigurni?“. Ako dovoljno puta kažete „Yes“, softver će prihvatiti vašu prijavu i smestiti je uz vaš korisnički nalog.

Ovde treba imati u vidu da je tako „smeštena“ prijava „zakucana“ do daljeg. To znači, ako budete trebali da dokazujete nešto što ste napisali i otkrijete da je nešto teško dokazati, nećete moći da se vratite i ispravite prijavu. Ili će te dokazivati nešto što je teško dokazivo ili ćete morati da se ponovo prijavljujete. Kako izgleda ponovno prijavljivanje ne znam, ali mi padaju na pamet dve mogućnosti: čekate godinu dana dok vam stara prijava ne istekne ili se ponovo učlanite u PMI

Sledeći korak je plaćanje. U zavisnosti da li ste član PMI-ja ili niste, da li polažete „kompjuterski“ ili na papiru, biće vam ponuđeno da platite karticama, Paypalom itd. Kada platite, PMI smatra da se se zvanično prijavili.

Ali …

PMI zadržava pravo da traži od vas da dokažete podatke koje ste naveli u formularima. U jednom broju slučajeva (i ja sam bio u tom broju) od vas se očekuje da pošaljete papire koje dokazuju sve što ste napisali!

Kako u praksi izgleda „dokazivanje“, moći ćete da pročitate u sledećem postu

Firma YU Build je tokom 2009. godine potpisala ugovor sa USAID programom za razvoj konkurentnosti o isporučivanju obuka koje razvijaju veštine upravljanja projektima u oblasti informacionih tehnologija. Kroz obuke o upravljanju projektima naše firme od 2002. godine prošlo je oko 600 polaznika, a konkretnu Upravljanje IT projektima obuku je pohađalo 11 polaznika.

Kolega Rade Kuzmanović je uz podršku iskusnog tima project managera razvio ovu obuku, posebno je prilagodivši onima koji nameravaju da polažu ispite za PMI sertifikate.

Kao i većina ljudi koji se bave IT-jem, učestvovao sam u raznim projektima, neke i vodio, ali bez formalnog ili nekog posebnog neformalnog obrazovanja u toj oblasti. Naime, domaće visoko školstvo vrlo okleva da buduće inženjere uputi u veštine koje na prvi pogled odstupaju od klasičnih inženjerskih metoda, i oslanjaju se na neke društvene nauke.

Iako je ova obuka već jednom organizovana, zbog tekućih obaveza (i uverenja da su obuke svaki naredni put kvalitetnije, a tim uigraniji) je nisam prošao, te planiram da joj prisustvujem u decembarskom terminu.

Formalna najava obuke se nalazi na sajtu YU Build-a, a koristan UGC možete naći u komentarima na sajtu ITDogadjaji.com. Što se tiče nekih insajd informacija o samoj obuci, i Jelena i Rade su profesionalni treneri čije obuke obiluju interaktivnim radom, a praktične vežbe su redovne u svakoj sesiji. To u praksi znači da na obuci neće biti dosadno, i da će teorije biti u meri koja je potrebna za PMI sertifikaciju – barem sudeći po materijalima koje sam video.

I za kraj, ono što zaposlenima u malim preduzećima može biti interesantno – USAID donatorski program znači da pojedinci koje ispune uslove za učestvovanje u programu dobijaju donaciju  u vidu pokrivanja 50% iznosa kotizacije (250 evra).

Osnovni troškovi zavise od toga da li ste član PMI-ja i kako polažete ispit.

Za članove, polaganje „kompjuterskog“ testa košta 405$ a „papirnog“ testa 250$. Kako u Srbiji još nema „kompjuterskog“ testiranja za PMP, najverovatnije će te platiti 250$ za polaganje u Srbiji.

Za nečlanove, cene su veće: „kompjuterski“ test je 555$, a „papirni“ 400$.

Godišnja PMI članarina je 119$ a članstvo u Yugoslav PMI Chapter je još 10$

Ukratko, ako se učlanite u PMI i u YU Chapter i prihvatite da „papirno“ polažete, prvo polaganje za PMP-ja će vas koštati ukupno 379$. Svako naredno polaganje tokom te godine košta još 150$

Poneko izabere da ide u Zagreb ili Budimpeštu i tamo polaže „kompjuterski“. Time se dobija 15-tak minuta više, koliko je potrebno popuniti „papirni“ test i rezultati se znaju odmah. Gubi se prednost „domaćeg terena“ i vreme potrebno za put u inostranstvo.

U Srbiji, „papirno“ polaganje je bilo prvi put organizovano prošle godine. Sledeće je bilo 3. oktobra 2009., a naredno je u januaru 2010. godine.

Moj lični izbor je da se učlanim u PMI i YU Chapter, da koristim prednosti „domaćeg terena“ i da prihvatim da efektivno polažem samo 3 sata i 45 minuta.

Koga zanima, termine za „kompjutersko“ polaganje u inostranstvu, možete naći na sajtu Prometric-a. Imajte u vidu da će vas Prometric sajt pustiti da prijavite ispit tek kada PMI potvrdi da ste „eligible“ za to.

Kako „ubediti“ PMI da ste dovoljno iskusni u upravljanju projektima da bi mogli da polažete za PMP, čitajte u sledećem postu.

U ovom postu možete videti zašto sam baš izabrao PMI i njegov PMP sertifikat

Project Management Institute je najveće svetsko udruženje project manager-a.

PMI o sebi kaže: „With more than half a million members and credential holders in over 170 countries, PMI is the leading membership association for the project management profession“, odnosno: „Sa više od pola miliona članova u više od 170 država, PMI je vodeće udruženje pojedinaca project management profesije“

Ovo nije jedino svetsko udruženje project managera. Sledeće najpoznatije je International Project Management Association

IPMA kaže o sebi: „IPMA is a world leading non-profit making project management organisation. IPMA represents  50 project management associations from all continents  on international level„, odnosno: „IPMA je vodeća svetska neprofitna organizacija za project management. IPMA predstavlja 50 project management asocijacija sa svih kontinenata na međunarodnom nivou“

Kao što vidite, PMI je udruženje pojedinaca a IPMA organizacija. IPMA smatra za potrebno da naglasi da je neprofitna organizacija, a PMI to ne smatra. PMI ima sedište u Pensilvaniji, USA a IPMA u Nijkerku, Holandija.

Oba „Instituta“ imaju svoje ogranke u Srbiji i oba imaju „jugoslovensko“ u svom imenu.

• PMI ogranak u Srbiji se zove „PMI Yugoslavian Chapter“ i uglavnom ga vode ljudi koji rade u privatnom biznisu.
• IPMA ogranak u Srbiji se zove“YUPMA – Udruženje za upravljanje projektima Srbije“ i uglavnom ga vode profesori sa FON-a.

Obe asocijacije imaju svoje sisteme sertifikacije project managera.

• PMI ima pet vrsta sertifikata za project managere. Najpoznatiji od svih je PMP – „Project Management Professional“. On i postoji mnogo duže od ostalih PMI sertifikata. Sledeći je CAPM, što je neka vrsta „pripravnika za PMP“. Preostala tri su PgMP, što je „Program Management Professional“, PMI-SP, „specijalista za upravljanje vremenom“ i PMI-RMP, „specijalista za upravljanje rizikom“.
• IPMA ima četiri nivoa sertifikacije. Oni su su obeleženi sa A (Certified Project Director), B (Certified Senior Project Director), C (Certified Project Manager) i D (Certified Project Managment Associate).

Koja je od ove dve asocijacije bolja?

Odgovor je: „Zavisi šta vam treba.“

Ako upravljate ili želite da upravljate stvarnim projektima, sa stvarnim parama i za stvarne pare, onda će vam PMI verovatno biti interesantniji.

Ako želite da projekte postmatrate sa akademskog nivoa, da se bavite naukom o upravljanju projektima, da objavljujte članke u časopisima sa „impact factor„-om i da idete na međunarodne naučne konferencije, onda je IPMA pravi izbor.

Ja sam poslovan čovek, koji živi od upravljanja projektima. Zato je za mene PMI bio logičan izbor.

Ponekad mi iznerviraju članci u njihovom časopisima, gde preplanuli direktori i project manageri, sa „osmehom od 32 bela zuba“ pričaju kako su radili na „fantastično uspešnom projektu“ koji se odvijao pod „neverovatno teškim uslovima“. Ali, veoma mi prija njihov generalni „Yes, we can!“ stav, njihova praktičnost i njihova pragmatičnost.

Naravno, između njihovih pet sertifikata, izabrao sam PMP. Najpoznatiji, najstariji, najopštiji i sa dobrom ponudom knjiga i softvera za spremanje ispita.

Ovakvo pisanje mi pomaže da se „nekom ispričam“ šta sam danas video i naučio, tako da mi se čini da ćete tokom narednih nedelja imati još prilike da čitate moja razmišljanja na temu pripreme i polaganja PMP-ja

Ako ne znate šta je to, to je skraćenica od „Project Management Professional„-  titula koju, kada je zaslužite, dodeljuje najveće svetsko udruženje project managera – Poject Management Institute (PMI).

Zašto mi je to bilo interesantno (tek) sada?

Ukratko, PMI i njegove titule su popularne u svetu IT project manager-a, jer daju znanja koje omogućavaju ljudima iz IT struke da uspešno rade za firme koje žive od prodaje IT usluga i proizvoda.

Učestvujem u IT projektima od 1978 i upravljam njima od 1985.

Takođe, upravljam građevinskim projektima od 1989. godine. Predavao sam upravljanje projektima na Građevinskom fakultetu u Beogradu od 1992 do 2005, doktorirao sam na upravljanju projektima 1992, i član sam PMI-ja od 2003. Za sve to vreme nisam imao ozbiljnih primedbi na moje upravljanje projektima i niko me nije pitao za titulu.

Ali…

Pre par meseci, jedan moj potencijalni klijent, tehnički direktor jedne od većih srpskih firmi, koji je završio ozbiljne škole u USA, pozvao me je da pričamo o obuci njegovih ljudi.  Kada smo počeli da pričamo, jedno od prvih pitanja je bilo: „Koliko imate PMP-ova?“

Rekao sam „Još uvek nijednog“. I u sebi zaključio da neko mora da polaže za PMP-ja, najverovatnije šef, tj. ja

U narednim postovima pokušaću da prepričam moja iskustva kako postati PMP i dokazati šefovima i klijentima da zaista znate da upravljate projektima.